Jure Burić: Hrvatska: Rusija 1:0

Kategorija: Moj blog Objavljeno: Utorak, 16 Studeni 2021 Napisao/la Administrator

Vukovar HrRus

...Kiša pada- ne prestaje. Ovi naši više plivaju nego trče, mi navijamo koliko nas grlo nosi.... i tako do odmora, a onda opet.Oni mali što nosi pivo i sokove veli da ovo još vidio nije, a milo mu i njegov ćaća iz Livna, eno ga kaže galami s još desetoricom na tribini....Ma sve je dobro, al’ gola nikako. Skupili se Rusi vazda ih jedanaest pred golom. Centar ne prelaze ali ni s gola ne silaze. Kad u jednom momentu gužva “drž nedaj” ućeraše loptu u gol i to oni njihov ćelavi jadnik- ne zna ni kud udara- natirali ga naši. Ja ludnice žalosna ti majka...Iz osvrta na veličanstvenu pobjedu hrvatske nogometne reprezentacije dr. Jure Burića koji vas neće ostaviti ravnodušnima.

OSTA LI VAM IKO U HERCEGOVINI MAJKE TI

Haloooo Mate, jesil’ to ti... nešto te slabo čujem... jesam moj Antiša, jesam, a tako ti je sve kad je džabe... govori slušam. Pajdo mili trebam te “ko ozeb’o sunca”- utakmica brate, a što bi drugo.
I mislio sam. Koliko? Puno brate- puno!
Dvadeset i jedna! Od kud ti ona jedna majke ti. Ama oni mali Jozin sa Širokog- biva ima on ulaznicu, al’ mu triba za curu- ovu novu, pa mu pribavi dvije nek’ budu zajedno- a ako ona njegova i propane nije problem. Dobro moj Antiša - nisi baš skroman, al’ će se tvoj Mate potrudit, samo nemoj dogodine ako Bog da za Veliku Gospu kad dođem u Posušje da usfali janjetine. Neće bolan, ne brini, ako triba bit će puna kariola, samo me bez ulaznica ne ostavljaj. Ne brini pajdo. Pošalji mi preslike tih vaših osobnih, znaš da bez toga ništa ne mogu. A hoće me majke mi proglasiti još i švercerom. Znaš li ti da sam ja do sad nabavio već sedamdeset i dvije! Pa što - to ti je manje od stotinu- hajde bolan ne budali već se posla prihvaćaj. Dobro Prika, a di će mo se naći. U onom kafiču brate na rivi di i prošli put.
I tako ti mi na vrime nabavismo ulaznice. Sad triba instumente .... bubnjeve, trube, zvona....zastave i grbove, kape i šalove....Svak nek ponese što ima, a u mene ti toga ne fali. Samo baba Anđa neda iz kuće onu veliku zastavu s prvim bilim- veli ostavi mi nju i fino je odma na kuću izvisi, nek se viori.
I prije nego pođete, ako mislite da vam baba svu ovu dičurliju čuva- narežite obilato pršuta i sira iz mišine, znate da će mi doći i Ika, Manda i šepavi Jozo na utakmicu, pa ne bi bilo fino da šta usfali. Bit će baba, “sve će biti i pita će biti”- pravi Švedski stol će tebi tvoj Antiša napraviti. “Đava ti odnia Švedski stol, nemaju ti oni ni pršuta ni sira iz mišine- de ti nami oni naš Hercegovački. Dobro baba bit će kako kažeš. I ne lomite po kući kad budu golovi padati- znam ja tebe kad te navijanje ponese.
I tako ti mi u nedilju ujutro na ranu misu pa put Splita. Puna crkva, u svakog dresovi i šalovi i kape pod rukom. Šta je ovo braćo mila hoće li iko u Posušju danas ostati?!
Iza mise uhvatila se kolona pa put granice. K’o da su svatovi i to veliki. Na granici gužva nikad na red doći, pa kad dođosmo pita carinik ima li što za prijavit. I “ostali vam iko u Hercegovini majke ti” - veli!
Ništa pajdo osim ovoga na nami i pored nas, al’ kad se budemo vraćali mogla bi lako biti tri boda i “gaće na štapu”.
Veselo momci i vrisnite koji put i zame, cili dan sam danas tu. Hoćemo pajdo živ ti nami bia.
Kolona do Splita ne jenjava. Gdje će ovo sve stati sveca ti ljubim, pogledaj koliko nas je. “Seoba Hrvata” rođeni veli Jokula sa zadnjeg sjedišta.
U Splitu jedva parking nađosmo. E odavle će mo kad dođe vrime taksijem put Poljuda.
Na rivi ludnica - taman ko da smo za Veliku Gospu u Posušju- sve se sorilo u Split, domaćih k’o da i nema!
Na stadionu isto - ja ljepote za Boga miloga, ima li ovo idi na svitu? Nema!
Jedan je brate Split, a i mi u njemu.
Kad je to počelo navijati, a još ni jednog igrača na terenu, što će biti kad izađu.....!
Evo ih - himne se sviraju “Lijepa naša” se ori.... ja miline....
Kiša pada - ne prestaje. Ovi naši više plivaju nego trče, mi navijamo koliko nas grlo nosi.... i tako do odmora, a onda opet.
Oni mali što nosi pivo i sokove veli da ovo još vidio nije, a milo mu i njegov ćaća iz Livna, eno ga kaže galami s još desetoricom na tribini....
Ma sve je dobro, al’ gola nikako. Skupili se Rusi vazda ih jedanaest pred golom. Centar ne prelaze ali ni s gola ne silaze.
Kad u jednom momentu gužva “drž nedaj” ućeraše loptu u gol i to oni njihov ćelavi jadnik- ne zna ni kud udara- natirali ga naši. Ja ludnice žalosna ti majka. Hoće li ovi stadion izdržat- hoće - bili smo mi na njemu i prije pa je izdržao.
Naši se bore k’o lavovi. Taman dobro da su se odlučili za “crnce”- da su oni crveno- bili ni vidili se od blata nebi.
Onako mokri “k’o čepovi” dočekasmo zvižduk suca, al’ galama ne prestaje. I igrači ne odlaze, svi još na terenu, a pjesma se ori. Thompson Poljud para, “Moja Hercegovina” ori se iz tisuća grla- ja divote, ja miline- hvala Ti Bože na ovom Tvome daru. Idem nazvat babu da čujem šti tamo ima. Vezu dobijem, al’ babu ne čujem. Premukla baba od navijanja, kaže svi su takvi, šapće, samo se dica čuju, oni nisu premukli. Čujem ih kako viču “de bolan ćaća donesite ti i mater što fino iz Splita”- “Donit ću vam tri boda- nedilja je nemamo di kupit, bit će nešto kad se u Posušje vratimo!”

dr. Jure Burić
Studeni, 2021.

Hitovi: 166